УЗРОЦИ ПАДА СРПСКИХ ГРАДОВА ПОЧЕТКОМ 1413.ГОДИНЕ ПОД НАЛЕТОМ ТУРАКА

Принц Муса је на Бадњи дан 24.децембра 1412.године кренуо из околине Једрена преко Софије и Пирата да нападне Хамзу. Хамза је био турски крајишки командант Који је господарио градовима Соколницом и Сврљигом. Он се крајем 1412.године побунио против Мусе и уз њега је пришло околно сеоско српско становништво а помагао га је и Деспот Стефан.Муса је из Пирота преко града Темске најпре напао Сврљиг. По освајању овог града он је освојио и Соколицу или Соколац где је заробио и Хамзу. Хамза је послат за Једрене где је ускоро погубљен. Муса је већ раније пописао туркменско становнисштво из Румелије да га насели у околину Соколице и Сврљига. Због тога је одмах по заузимању ових градова наредио да се попишу сва околна села и да се њихово становништво окупи око заузетих градова. Док је један део турске пешадије извршавао ово наређење дотле је Муса наставио офанзиву на Србију.

Из Соколнице турске снаге су прво напале Бован. Градска посада се предала без отпора. Муса је и њих послао да се придруже онима који су предвиђени за пресељење.Затим је освојио и опљачкао Липовац. Тада је први пут страдао оближњи манастир.

Следећи циљ је био врло значајан град Сталаћ. Сам град је после жилавог отпора освојен и опљачкан али се у малом граду дуго одржао командант утврђења. Како Константин Философ каже „А у кули се задржа, чувајући град,неки благородни муж, док са кулом не изгоре, јуначан као неко од старих“. Током опсаде Сталаћа освојен је и разорен оближњи град код Трубарева.

Док је трајала опсада Сталаћа турске акинџије су се распршиле широм Србије.Један део ове војске је продирао према Браничеву којом прилоком је Разорен град Петрус. Други део је преко Крушевца који је такође страдао али није био освојен, долином Западне Мораве продро до Љубостиње и града Борача, који овом приликом није страдао. Трећи део је долином Топлице преко Куршумлије продрле до Лужана (на пола пута између данашњег Подујева и Приштине). Сва ова освајања и разарања извршена су до прве половине марта 1413.године.
Принц Муса је у том периоду успео у својим намерама из више разлога. Напад је извршен у зиму када је војска Деспота Стефана била демобилисана. Поред тога, тадашња српска војска била је врло непогодна за брзу мобилизацију, поготово зими. Штавише, српска тешка коњица би се могла употребити и у регуларној бици по снегу или блату против лаке коњице с којом је располагао Муса.Ништа боље не би било ни у случају сукоба српских коњаника и турских јањичара подржаних лаком коњицом. Није било могуће ни ефикасно пресретати турске акинџије у њиховим „акинима“ јер су били далеко бржи и покретљивији од српске тешке коњице и постојала је велика опасност да Срби упадну у неку заседу. Jедини одговор би била српска лака коњица и пешадија. прву су Срби имали у врло малом броју а друга је знатно заостајала за јаничарима па и пијадама. Турци су овога пута употребили и топове у освајању градова.

Муса је имао за циљ да, са једне стране, нанесе што веће штете Деспоту Стефану и да га примора, са друге стране примора на одлучујућу битку пре него што добије помоћ од Угрске или од његовог брата мехмеда са којим је ратовао за превласт. Због свега тога Муса је покушавао да примора Стефана на одсудну битку.Главнина нњегове војске се задржала у алексиначком поморављу,које је са једне стране могло да прехрани његову војску а са друге стране је имало централни положај и тиме спречавало оједињавање снага Стефана и Мехмеда. Штавише и евентуална угарска помоћна војска би морала да дође преко Мачве и даље долином Западне Мораве што би с обзиром на годишње доба било врло мучно.

Тешко је рећи када је дошло до битке код велике Врбнице. Можда је Стефан желео да помогне опседнутом Сталаћу или је покушао да веже Мусу за овај део Србије да се не би окренуо ка Једрену. Ова друга опција је била вероватнија. Наиме,кад је Муса средином марта завршио са разарањем утврђења у овом делу Србије а да му се Стефан није супротставио у регуларној бици, он је имао само две алтернативе а то су или напад на Ново Брдо или да се повуче ка Једрену и да чека Мехмеда. Да крене у унутрашњост Србије није смео јер би оставио отворен моравски комуникациони правац. Да би га задржао што дуже у Србији, док Мехмед безбедно не пређе у Румелију Стефан је са делом својих снага прихватио битку свестан да ће је изгубити. С обзиром на место битке, село Велику Врбницу, на путу Крушевац-Козник, окупљање Стефанове војске извршено је око Козника. Одатле се Стефан упутио ка Крушевцу па је код Велике Врбнице дошло до битке у којој је Муса однео победу. На основу писма Дубровчана до битке је дошло средином марта.

Муса Челебија

Муса Челебија је био турски султан који је предводио опсаду утврђеног града Сталаћа у рано пролеће 1413.године. Сталаћ је пружао врло жилав и дуготрајан отпор док није пао 9.марта 1413.године.
Муса Челебија (тур. Musa Çelebi; 1388—05.07.1413) је био син султана Бајазита I (1389 — 1403) и владар дела Отоманске империје (1410 — 1413), током грађанског рата који уследио након Ангорске битке 1402. године. Током своје борбе он се у почетку ослањао на подршку деспота Стефана Лазаревића, да би касније између њих дошло до отвореног сукоба, који је довео до неколико његових упада у Србију. По његовом наређењу су почетком јула 1410. године погубљени Вук Лазаревић и Лазар Бранковић, а касније је покушао да ликвидира и Ђурђа Бранковића, али је он успео да се спасе.

Византијски извори га описују као антихришћански настројеног и човека озлоглашеног по окрутности, док Дука наводи да разлози за његову опсаду Цариграда (1411 — 1412) леже у његовој верској острашћености и жељи да се Византинцима тј. владајућим Палеолозима освети због подстицања Тимур-Ленка да ликвидира његовог оца Бајазита, у марту 1403. године.

Муса је свој поход на Србију започео је почетком 1413. године, нападом на бега Хамзу који је држао Соколницу и Сврљиг. Он је заробљен и погубљен, а Мусине снаге су после тога заузеле Бован и Липовац, као и читав низ других градова у Моравској долини (Копријан, Крушевац, Марково Кале, Петрус), као и Сталаћ, чији је заповедник погинуо пружајући јуначки отпор Мусиним снагама[c]. Поред тога, његове снаге су, према извештајима које су у марту послали Дубровчани из Новог Брда, пустошиле Топлицу и Браничево. Само четири месеца касније пошто је са великим напорима и губицима освојио и порушио Сталаћ, султан Муса гине 05.07. 1413. у битци код села Чаморлу, испод планине Витоше, у данашњој Бугарској. Мусине снаге су успеле да у првој фази борбе потисну српску војску, али је Ђурађ нападом са бока, у коме се нарочито истакао велики челник Радич Поступовић, успео да разбије противничке редове и донесе победу савезничкој војсци. Током повлачења из битке, Муса је на реци Искру заробљен и убијен, чиме је после више од једне деценије окончан грађански рат у Отоманској империји. Стефан и Ђурађ су после битке признали врховну власт Мехмеда I, који је Стефану поред богатих поклона дао и неке области, укључујући тврђаву Копријан и област Знепоља.

У ПОХОДУ НА СРПСКЕ ГРАДОВЕ ПOЧETKOM 1413. ГОДИНЕ СУ ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ ТУРСКИХ ОСВАЈАЊА УПОТРЕБЉЕНИ ТОПОВИ

У походу турског принца Мусе почетком 1413.године на Србију први пут у историји турских освајања су употребљени топови и то при опсади српских градова. Код Сталаћа и Трубарева то је потврђено археолошким налазима на терену. Били су то топови релативно малог калибра које су Турци носили са собом док су их у каснијим освајањима лили на лицу места и тада су били знатно гломазнији и тежи за транспорт. Употреба топова је свакако помоглa Муси да освоји већи број српских градова када су порушена и утврђења у Сталаћу и Трубареву.