Град Сталаћ је град вечне љубави.

Стварни историјски догађај од пре шест векова је пример истинске велике и узвишене љубави између војводе Пријезде и његове верне љубе Јелице која је толико снажна да побеђује и највећа искушења и на крају сведочи да је јача и од саме смрти.

Песма "Смрт војводе Пријезде" говори о поразу, личној и општој трагедији и великој љубави и верности. Пријездина верна љуба, госпођа Јелица, веома је одана, лепа и брижна жена, добре душе и великог срца. Она је прави идеал Српкиње, поносне и патријархално васпитане жене. Била је јако посвећена свом супругу, лојална и храбра. Велико искушење за њихову љубав било је управо писмо цара Мехмеда, које стиже војводи. Војвода није могао да науди Јелици, па јој је дао могућност да бира да ли ће часно да погине са њим или да постане Турчинова љуба. Тада је Јелица показала своју оданост свом мужу и да би радије ризиковала свој живот за љубав и веру, него изгубила своје достојанство и била понижена.

Уследила је тешка, али једина исправна одлука.

"Морава нас вода од'ранила,
нек' Морава вода и са'рани."

Топлим длановима на хладном ветру и снажним прстима држали су се једно за друго. У њеним очима, јасно као дан, Пријезда је могао видети љубав. Њено лице скривало је сву бол која ју је гушила. Тешким дисањем прикривала је све мисли које су јој обузимале срце. Док су скакали у воду, сви лепи тренуци које је доживела са војводом, својом највећом љубављу, приказивали су јој се пред очима.
Тада се све смирило. Хладна Морава прихватила је као једно ова два тела и заједно са Сталаћем плакала за њима.

Права љубав као Јеличина и Пријездина, заувек живи. Свако ко има онолико љубави као што су имали Пријезда и Јелица једно за друго и тако велико срце, богат је и срећан. Начин на који Јелица гледа своју највећу љубав, непроцњив је. Верујемо да и њихова љубав и даље живи.

Велики Шекспир који је својим делом Ромео и Јулија описао трагичну љубав двоје младих у Верони очигледно није чуо за истинит догађај и велику и трагичну љубав Пријезде и Јелице у Сталаћу. Ипак у западном свету овај измишљен догађај и ликови и измишљена Јулијина кућа у Верони данас је својеврсно „светилиште“ за огроман број оних који желе да и њихова љубав постане вечна. У улици виа Капело и у дворишту такозване Јулијине куће имају прилику да се поклоне несрећним љубавницима а своју љубав потврде испред Јулијине бронзане статуе са позлаћеним грудима. Сујеверни сматрају да ће свако ко их додирне да има среће у љубави. Уз споменик Јулији коме се читав западни свет клања и моли за љубав, налази се и зид препун љубавних писама, порука и потписа љубавних ходочасника.

За разлику од измишљеног догађаја у Верони, у Сталаћу се драматичан догађај заиста догодио и зато је кула Тодора од Сталаћа, као кула љубави била вековима место ходочашћа многих заљубљених парова који су на ово свето место осведочене љубави долазили да се закуну на верност пре или после венчања.

Уверени смо да ће то са обновом тврђаве у Сталаћу да постане много масовније и да ће ово место да буде најпривлачније за свадбена весеља у целом српском народу.