Странци обнављају Кулу Тодора
С. Бабовић | 08. мај 2016.
Извор: Вечерње Новости

Готово заборављења српска средњовековна грађевина код Сталаћа заинтересовала многе иностране научнике.

СКОРО заборављена Кула Тодора од Сталаћа, која се налази на око два и по километра од места спајања Јужне и Западне у Велику Мораву, у ћићевачкој општини, привукла је после дужег низа година иностране научнике, који су заинтересовани да пренесу глас о заборављеној српској средњовековној историји сталаћке тврђаве с краја 14. и почетка 15. века.

- Прво смо оформили Удружење грађана "Тодор од Сталаћа", а онда преко интернета и друштвених мрежа пласирали серију текстова и фотографија који се баве богатом сталаћком прошлошћу и мојсињском Светом гором - прича, за "Новости" ,др Љубиша Поповић, председник Удружења, који је заједно са Драганом Чапкуновићем и Блажом Ђуровићем формирао организацију с намером да обнове тврђаву и мојсињске богомоље и оживе ћићевачки крај. - Јавили су нам се професори и научници различитих профила, међу првима професор историје Андреас Рот, који је затим анимирао своје пријатеље.
Активисти Удружења истичу да је ово први долазак делегације која је снимила терен и која може да помогне у пројекту обнове куле и мојсињских богомоља.
- Имате изузетну историју која може бити занимљива посетиоцима из различитих земаља. Странци који живе у Београду или су посетиоци Србије сигурно би могли да посете ове локалитете, а ми ћемо проширити вест о виђеним налазиштима, црквама и историји - рекао нам је проф. Рот.

САЧУВАНО 12 БОГОМОЉА МОЈСИЊСКА Света гора, на чијим се обронцима налазе остаци сталаћке тврђаве, има данас 12 потпуно сачуваних или делимично оживљених богомоља. Верује се да су у 14. веку монаси синаити - следбеници светогорског монаха старца Исаије (помогао кнезу Лазару 1375. године при измирењу СПЦ и Цариградске патријаршије), подигли на десетине цркава. Отуда планине добијају назив Мала српска Света Гора.
Иностраним научницима прошлост утврђеног града Сталаћа и преживеле куле, порушене 1413, значајан је изазов за проучавање.
- За нас је тврђава изванредно изненађење. Заиста фасцинантно и јединствено - оцењује Стефан Виденхофер, директор немачке школе у Београду.
Странци међу којима је био и професор Џонатан Боутинг из енглеске организације Хуманитарни правни центар, посетили су и део мојсињске Свете Горе, манастире Светих Архангела, Свети Роман у Прасковчу, манастир Пресвете Богородице у Ђунису и Светог Николе у Стеванцу.

Обнова сталаћког наслеђа за ћићевачку општину са мање од 10.000 душа, засад је недостижан џиљ. Афирмација локалитета из периода владавине кнеза Лазара Хребељановића, а након косовског боја кнегиње Милице и деспота Стефана Лазаревића, један је од начина да млади остану у срцу Србије. А од 21 града-тврђаве, град Сталаћ је, по површини од 4,5 хектара, био један од највећих.

 

NOVOSTI SAZNAJU Nemci obnavljaju Todorovu kulu
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 03. april 2016.
Извор: Вечерње Новости

Ускоро реконструкција средњовековне тврђаве код Сталаћа и комплекса Мојсињске свете горе. Паралелно ће се сређивати и 12 цркава и манастира.

Сталаћ је саграђен на огранку Мојсињске планине и одатле је контролисан прилаз престоници Крушевцу.

У ОБНОВИ једне од највећих средњовековних тврђава у Србији, града Сталаћа, учествоваће и немачке компаније. Представници фирме "Мерсер" и немачких школа посетиће ћићевачки крај 23. априла да виде чувену Тодорову кулу. Идеја је да се она обнови и отвори за туристе, али и да се ту одржавају летње школе за децу из Немачке и других земаља.

- Циљ нам је да град Сталаћ потпуно поврати изглед какав је имао пре шест векова, када је био већи од Крушевца, тадашње престонице - каже Поповић.
- Овај локалитет је класификован као културно добро од великог значаја, а обнова тврђаве ће бити у складу са конзерваторским условима Завода за заштиту споменика културе из Краљева.

Паралелно ће се радити и на обнови Мојсињске свете горе, где је некада било 77 цркава и манастира, а данас је очувано њих 12. Општина Ћићевац једна је од најмањих у Србији и нема новца за обнову тврђаве. А Тодоровој кули, која је једном већ статички ојачана пре више од четири деценије, прети пад.

Утврђени град Сталаћ подигнут је 1372. године, на огранку Мојсињске планине, близу места спајања Западне и Јужне Мораве. На четири и по хектара га је подигао кнез Лазар Хребељановић. Град је имао велики стратешки значај и из њега је контролисан прилаз престоници Крушевцу, а по потреби ту се склањао и кнез Лазар. Према Константину Филозофу, тврђаву је разорио турски султан Муса, син Бајазита Првог, 1413. у походу према Крушевцу. Занимљиво је да су Турци тада први пут користили топове у својим освајањима.

ОПЕРА И СВЕЧАНОСТИ НА иницијативу Удружења "Тодор од Сталаћа", музичар Асим Сарван снимиће ЦД са песмама о прошлости Сталаћа. Ускоро би требало да се појави и спот којим ће бити анимирана јавност, а у припреми је и опера, за коју је Небојша Лапчевић већ написао либрето, а компоноваће је Мирољуб Аранђеловић Расински. Код Тодорове куле редовно се одржавају ликовне колоније "Под крилима архангела" и музичке свечаности.
Трагичан крај Тодора од Сталаћа и његове љубе Јелице описан је у народној песми "Смрт војводе Пријезде". Тодор је одлучио да са Јелицом скочи у Јужну Мораву, која је тада текла испод саме куле, како не би пали у руке Турцима. Историјски извори пак кажу да се највероватније Тодор затворио и главној кули, донжону (Тодорова кула), и ту се бранио са својом четом. Турци су их, по свој прилици, поубијали и спалили. Мада има изванредан историјски значај, држава је деценијама, каже др Поповић, дозвољавала да тврђава пропада.

- Она је била подељена на Велики и Мали град, а после Првог светског рата, солунски борци добили су као награду земљу на месту Великог града, коју су преорали и направили њиве. Између њих су и данас остаци бедема, испод су подруми и лагуми. Од Малог града сачувани су, поред куле, темељи и стубови палате. Народ је с временом развлачио древно камење као грађевински материјал. Током социјалистичке Југославије булдожерима је заравњен плато испред куле, с идејом да се ту одвијају првомајске свечаности, а део зида је одваљен када је прављен простор за будући споменик палим борцима. Како каже др Поповић, споменик, срећом, никада није изграђен, јер ту и није било партизана, већ само четника, изузев одреда Добрице Ћосића на Јастрепцу.
Удружење "Тодор од Сталаћа" је лане покренуло иницијативу и од тада прикупља средства за реконструкцију тврђаве која би се одвијала по фазама. Прва фаза је обнова Тодорове куле, друга Малог града, а трећа целе тврђаве.

За обнову куле од седам спратова, са које ће се видети ушће двеју Мораве и већи део Поморавља, многи привредници су већ понудили донације у новцу, материјалу или грађевинским и занатским радовима. Министарство културе финансираће паркинг и бољи прилаз кули, а вајар Борис Стапарац направиће споменик од седам метара војводи Пријезди и Јелици.
- Циљ нам је да то буде место ходочашћа заљубљених, јер прича о великој љубави, већој од смрти - каже др Поповић.